Kako smo zabavljali Tita

Ova knjiga ili zbirka sećanja mojih kolega umetnika koji su imali prilike da nastupaju pred predsednikom Titom i visokim gostima i državnicima koji su u tom periodu dolazili u našu zemlju, proizašla je iz feljtona i televizijske serije »Kako smo zabavljali Tita«.

Feljtom pod istim naslovom napisao sam za »TV reviju« 1990. godine.Tiraž »TV revije« u to vreme bio je oko 450 000 primeraka, naravno u ondašnjoj Jugoslaviji,ali niko nije bio siguran da li zbog feljtona ili slike ruskog »čudotvorca« Čumaka, koju je taj list objavljivao iz broja u broj, a koja je, kad je pogledate, ili prislonite uz telo, lečila mnoge bolesti i činila da bolovi prođu.

Mnogi bi da su na mom mestu Čumakovu sliku stavili na korice ove knjige, pa ako i sama knjiga ne bi bila interesantna čitaocima, bila bi bar »lekovita«. Zahvaljujući razumevanju mojih kolega umetnika i uspešnoj saradnji sa »Filmskim novostima«, 2003. godine snimili smo seriju »Kako smo zabavljali Tita«, bogato ilustrovanu ekskluzivnim filmskim materijalima.Ovu seriju otkupila je RTS i emitovala u nekim praktično nevidljivim i neuhvatljivim terminima, tako da je veliki broj gledalaca koji je hteo da je prati, morao da čeka do dva sata noću ne bi li video nastavak serije u ovom »premijernom« terminu.Posle toga sam pitao neke moje prijatelje sa Televizije da li su obavešteni da je Tito odavno umro i da nema nikakve bojazni što se toga tiče, a i da su kazivanja umetnika samo njihovo viđenje tog vremena i Titove ličnosti bez namere da brane »Titov lik i delo«.

I eto, od tih kazivanja umetnika, od kojih su većina i danas slavni i cenjeni, sastavio sam ovu knjigu priča, koja će verujem na interesantan način prikazati ono vreme, koje su mnogi od nas proživeli.

Knjiga je izašla u izdanju Čigoja štampe. Promocija je odražana u Muzeju automobila u Beogradu, maja meseca 2006.godine

Citati iz knjge

POČELO JE 1942...

...Istorija naše „dvorske“ zabave, baš kao i naše novije države počinje u NOB-u, kada se rađala i država i njen šef, kada je Tito izrastao u lidera, i od vođe revolucije prerastao u prvog čoveka nove vlasti...

PLAVI VOZ UMESTO TAKSIJA

Miodrag Petrović – Čkalja

...Krenemo sutradan Plavim vozom iz Pule za Ljubljanu.Sve rampe bile su spuštene,svi vozovi stoje...a mi bez zaustavljanja putujemo prema glavnom gradu Slovenije.Svi misle – Tito u vozu.A mi glumci, dok točkovi kloparaju, uživamo i pijuckamo u njegovom salonu dok nas kelneri služe.Tako stigosmo u Ljubljanu.Kad tamo...na peronu ni žive duše...

KAD SUKARNO STEPUJE

Boki Milošević

...Sećam se da smo tada tri dana i tri noći svirali za predsednika Indonezije Sukarna.On je bio pravi šou men.Sjajno je igrao,pevao i stepovao.Posle tri dana, on je otputovao sa Titom na Bled,a mi smo se vratili u Beograd.Kad su stigli na Bled,i kada su im Slovenci za ručkom zapevali ojla-ra,ojla-ri,Sukarno je upitao, gde su oni divni umetnici koji „znaju sve“.
Tito je dao nalog generalu Žeželju da nas odmah pronađu i dovedu na Bled.Neke od nas, koji smo tek stigli u Beograd lako su pronašli, ali Oliveru Marković i mene tražile su dve ekipe.Nju su našli kod rođake u Pančevu, a za mene su čuli da sam otišao u bioskop i počeli pretraživanje beogradskih bioskopa.Ulazili su u sve bioskope i palili svetlo.Pronašli su me pred Kinotekom, gde sam pošao da gledam film“Anđeli garava lica“ sa Đemsom Kegnijem u glavnoj ulozi. ...I tako smo mi sa ekipama koje su nas tražile hitno otišli na aerodrom u Batajnici,odleteli na Bled, i spasli Sukarna od ojla-ri, ojla-ra...

RAČUNAJTE NA PATIKE

Đorđe Balašević

...Bilo je to krajem novembra one godine kada se posle novogodišnje noći“Teča“ više nije pojavljivao.Maserka zvana Brigit Nilsen otpratila ga je iz sale, i tek tada sam doživeo nešto lepo na tom imanju.Gospodin Badurina, šef kabineta, čuo je za moju ploču „Mami,umesto maturske slike u izlogu“, i pokloni mi veliki buket čudnih sićušnih ruža kojima je sve bilo aranžirano. „Odnesite ovo svojoj majci, mladi Balaševiću.Veoma lepo pevate o njoj...“ A maršal?Od njega sam dobio pogled,osmeh nisam izborio.Novinaru koji je insistirao da taj pogled opišem,rekao sam da sam Ciganin,muzikant i pokvarenjak, i da osetim kad me neko ne voli.Rekoh i to da je normalno da momak sa bradom,bez kravate, ne može biti po volji picanu u belom odelu, sa pečatnim prestenom i farbanom kosom.To je ljudski. Ali, vremena nisu bila ljudska.Novinar je u svom listu objavio moje ponosne reči,da mi je najveći sin naših naroda uputio jedan dugi, prijateljski pogled,svojim toplim plavim očima...“ Kakva čast. A,što se honorara tiče, i to je dogovoreno na najvišem nivou.Naime,Bog će nam svima platiti...

„DA SE ON NIJE SMEJAO,JA BIH PLAKAO!“

Ljuba Stepanović

Prvi put se to dogodilo 12.februara 1961. godine u Klubu saveznih poslanika na Dedinju.Ja sam dugo pričao o svojim utiscima iz Latinske Amerike i onda, pošto sam bio kod Fidela Kastra,imitirao sam njega, a zatim De Gola i Hruščova... U jednom trenutku Tito reče:“hajde bogamu,ja bih htio čutikako ja govorim.“ Meni je u tom trenutku bilo malo nelagodno.Jeste to na neki način bila hrabrost, ali mnogo manje sam od straha umro ja, neko oko njega oni kameleoni i poltroni,koji su živi premrli, šta će sada da bude.
Svestan sam u tom trenutku bio da imam delikatan zadatak, ali držao sam se samo Titovih tekstova iz govora i moram priznati da sam malo manje zamuckivao. Naravno, uvek me pitaju da li se Tito smejao kada sam ga imitirao?A ja kažem:“Da se on nije smejao, ja bih plakao!“...

NECENZURISANI VISKI

Ljuba Milić – „Sedmorica mladih“

...Noć je već bila poodmakla i Tito je taman hteo da otpije još jedan gutljaj“Čivas regala“,kada ga Jovanka opomenu da ne bi trebalo više da pije i da je vreme da se odmori i pripremi za sutrašnji lov.On joj je obeća da će tako i biti, što je drugaricu Jovanku obradovalo.Sledećeg trenutka, okrenuo se, uzeo Danetov viski i krišom ga šeretski ispio.Eto, bilo je i necenzurisanih viskija!

Tereza Kesovija

....Meni je Stari bio izrazito šarmantan i drag.Bio je blagobaklon, volio me i vodio računa o meni.Znao mi je skrenuti pažnju, s obzirom da putujem na gostovanja u inostranstvo da se pazim provokacija, da vodim računa s kim se družim.A znao me je zagrlit.Jednom prilikom me zagrlio, a ja sam imala jako dekoltovanu haljinu s leđa. Foto-reporter „Politike“je to snimio, ali ta fotografija nije izašla na vidjelo.Bila je malo provokativna, ali čuj,volio je grlit!

KAKO SMO KIDNAPOVALI TITA

Bata Živojinović

...Tačno je to.“Kidnapovali“ smo ga iz Pulske arene, iako je te večeri odmah posle prikazivanja filma „Neretva“ trebalo da ide u Split.Još u gledalištu sam mu rekao da je ekipa spremila prijem za njega.Kada se završila projekcija, Pula je bila obezbeđena, kolona kola i milicije spremna da ga odvede do broda.Pitam ja njega da li bi pošao, a on kaže:“Pitaj Jovanku,ako ona pristane, ja idem“.Ljubiša Samarđić je pitao i Jovanka, kaže u redu je.Kada smo izašli pred Arenu kolona čeka, a Tito kaže:“Samo malo lijevo da prođem“- i mi zbrisasmo.Mi otišli na Verudelu na terasu, sedeli i zabavljali se.Obezbeđenje čeka, nema ga ceo sat, gde je, je li prošao, ma kakvi prošao, panika...

Gabi Novak

...Puno puta sam pjevala pred Titom,gotovo uvijek kada je dolazio u Zagreb.Jedne Nove godine pjevali smo mu Tereza,Arsen i ja... Odlično je igrao,krasno!Bio je strašno komunikativan,sve nas je mnogo volio... Čim odu uzvanici,s nama bi se zabavljao,priičao viceve...sve do pet,šest,sedam ujutru!Mi bismo već popadali od umora – a on bi ujutru naručio viski, zapalio „havanu“ i sjeo za klavir..Svirao je, sjćam se,Šopena...

DRUŽE TITO MI TI SE KUNEMO

Zdravko Čolić

U ponoć, on je krenuo da čestita, a mi počnemo pjesmu“Druže tito mi ti se kunemo“.Vidim da Tito pokušava da nađe ko to pjeva i šta se dešava.I tek na trećoj strofi nekako nam se sretnu oči,Vidim da ga je to podiglo, herojska pjesma, lijep tekst...uzbuđenje je bilo.Eto, to je bio susret bliske vrste, što bi rekli...

I ŠTA REĆI NA KRAJU

Jednom prilikom naš poznati humorista i zabavljač Ljuba Stepanović, ispričao je Titu vic koji glasi: Pitali Stevku Božurevku kako je živela pre rata a kako živi sada. A ona mu odgovori: Ne mogu da kažem. Pre rata smo imali kralja i radilo se. Imali smo zemlju i stoku i radili. Uzimali su, ali je i nama ostajalo. Dobro je bilo. A sada, dobro je. Radimo. Malo zemlje, malo stoke, ne mogu da kažem, ima se. Više uzimaju ali i nama ostane. Ma, nema tu šta da se kaže, Tito je najbolji kralj kojeg smo imali! A Tito se slatko smejao...